Od otmice dece do državnih tajni: slučaj Avgusta Haninga

U septembru 2025. hamburški istražitelji pretresali su prostorije bivšeg šefa nemačke obaveštajne službe Avgusta Haninga, tražeći dokaze u slučaju pokušaja otmice dece. Iako je reč o ozbiljnom zločinu, ono što su našli prevazišlo je priču o kidnapovanju. Pregled zaplenjenog materijala odveo ih je u sasvim drugom pravcu: do poverljivih dokumenata službe kojom je Haning prestao da rukovodi gotovo dve decenije ranije.

Prema istraživanju novinara WDR-a, NDR-a i Zidojče cajtunga, na elektronskom nosaču podataka nalazila se dokumentacija BND-a koja nije smela da bude u njegovom privatnom posedu.

Pre nekoliko dana Haning je uhapšen zbog sumnje na špijunažu, pribavljanje državnih tajni i pokušaj dalje distribucije. Istražni sudija Saveznog vrhovnog suda odredio mu je pritvor, a osamdesetogodišnji biviši direktor BND-a sada je osumnjičen da je tajne podatke dobijao preko bivšeg saradnika i koristio u privatnim poslovima. Njegov advokat priznaje posedovanje poverljive dokumentacije, ali osporava da je Haning informacije prosleđivao na štetu Nemačke ili uz naknadu.

Spor oko dece koji je otvorio drugu istragu

U pozadini pretresa bio je porodični sukob Kristine Blok, naslednice lanca restorana Block House, i njenog bivšeg supruga, koji je živeo u Danskoj i kod kojeg su živela njihova deca. Blokovoj se u Hamburgu sudi zbog optužbe da je naručila otmicu dvoje najmlađe dece u novogodišnjoj noći 2023/24. Ona to poriče. Prema izveštaju NDR-a, potvrdila je kontakt sa Haningovom bezbednosnom firmom, ali je tvrdila da je zadatak bio prikupljanje informacija o bivšem suprugu.

Hamburško tužilaštvo tvrdilo je da su on i penzionisani kriminalistički policajac, kao odgovorni ljudi bezbednosne firme, prihvatili posao za koji je plaćeno preko 100.000 evra. Prema navodnom planu, decu je trebalo presresti na putu do škole i odvesti u Hamburg, uz prihvatanje moguće primene sile. Otac je primetio sumnjive osobe i obavestio dansku policiju. Haning je optužbe odbacio, preneo je NDR u izveštaju sa pretresa 16. septembra 2025.

Postojao je i posebno težak navod o pokušaju diskreditovanja oca lažnim optužbama za pedofiliju. NDR je izvestio da istražitelji sumnjaju na podmetanje materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece, u čemu je navodno učestvovao i Haning. On poriče umešanost.

Čovek koji je poznavao sistem iznutra

Haning je BND, nemačku spoljnu obaveštajnu službu, vodio od 1998. do 2005. Pre toga radio je na zaštiti tajnih podataka u zapadnonemačkom predstavništvu u Istočnoj Nemačkoj i na poslovima koordinacije obaveštajnih službi u kancelarskom uredu. Posle BND-a postao je državni sekretar u Ministarstvu unutrašnjih poslova, gde je ostao do 2009. Njegova karijera obuhvatala je upravo institucije odgovorne za prikupljanje, korišćenje i čuvanje najosetljivijih informacija države.

Prelazak u privatni sektor doneo mu je niz konsultantskih angažmana. Istraživački centar Korektiv navodi da je u julu 2010. sa suprugom osnovao Hanning Consult, među čijim klijentima je bio Kazahstan. Kasnije je bio na čelu upravnog odbora švajcarskog Pluteosa i radio za britansku konsultantsku kuću G3, uključujući poslove vezane za Rusiju i bivše sovjetske republike. Takvi angažmani pokazuju tržišnu vrednost njegovog znanja i kontakata; sami po sebi ne dokazuju nezakonitu trgovinu tajnama.

Poslovne informacije i državni dokumenti

Prema Korektivovom istraživanju, Pluteos je nudio ekskluzivne poslovne informacije, usluge sajber-bezbednosti i geopolitičke procene. Sa Haningom i članovima njegove porodice bila je povezana i firma GSC4, usmerena na poslovno obaveštavanje i istražne usluge na tržištima Rusije, Kine, istočne Evrope i arapskih zemalja. Korektiv navodi da je GSC4 u 2024. ostvario oko 2,2 miliona evra prihoda, a da je krajem juna 2026. raspušten. Taj prihod nije dokaz zarade od državnih tajni, već podatak o obimu poslovanja.

Sumnja tužilaštva odnosi se na poreklo dela informacija korišćenih u konsultantskom radu. Prema navodima koje prenosi ZDF, Haning i njegov nekadašnji šef kabineta Manfred D. verovatno su se u proleće 2010. dogovorili da Manfred uz naknadu pribavlja vredne podatke BND-a. Haning bi ih potom koristio u svojim poslovima. Istražitelji tvrde da mu je do juna 2022. dostavljeno gotovo 2.000 dokumenata.

Saradnik koji je ostao blizu vrha

Manfred D. pratio je Haninga i nakon njegovog odlaska iz BND-a: radio je uz njega u Ministarstvu unutrašnjih poslova, a od marta 2012. do marta 2026. ponovo je bio šef kabineta u BND-u, pod više Haningovih naslednika. Prema navodima tužilaštva koje prenose AFP i n-tv, taj položaj omogućavao mu je pristup poverljivim informacijama. Uhapšen je istog dana kada i Haning, a određen mu je pritvor zbog sumnje da je pomagao u navodnim krivičnim delima.

Prema Dojče veleu, među materijalima su bile procene iranskog nuklearnog programa, ruskih oružanih snaga i dokumentacija povezana sa sastancima bezbednosnog vrha u kancelarskom uredu. Deo podataka navodno je poticao od stranih partnerskih službi. Time se otvara pitanje da li su van zaštićenog sistema završili i podaci koje su saveznici poverili Nemačkoj. Javno dostupni nalazi još ne daju potpun odgovor o sadržini kompromitovanog materijala ni o posledicama njegovog eventualnog prosleđivanja.

Dva kontakta, dve različite sumnje

U izveštajima o navodima tužilaštva pojavljuju se dva odvojena slučaja. U jednom je Haning navodno koristio poverljive podatke za analizu namenjenu pripadniku stranog obaveštajno-bezbednosnog aparata. Istražitelji nisu utvrdili da li je analiza stigla primaocu. Drugi se odnosi na dugotrajan kontakt sa predstavnikom druge strane službe i navodno prenošenje informacija. Te dve tvrdnje imaju različitu dokaznu osnovu i ne mogu se svesti na zaključak da je sva pronađena dokumentacija prodata inostranstvu.

Špigl je prvi slučaj povezao sa Azerbejdžanom. Prema njegovim saznanjima, koja prenosi n-tv, navodni naručilac analize bio je azerbejdžanski obaveštajac. Tužilaštvo zemlju nije javno imenovalo. Azerbejdžanski Savet za medije i radiodifuziju odbacio je navode o povezanosti sa aferom kao neosnovane, izvestio je Rojters 7. oktobra. Veza sa Bakuom zato ostaje medijski objavljen istražni trag, uz izričit demanti azerbejdžanske strane.

Veze sa Bakuom i kineskim generalom

Haningovi javni kontakti sa Azerbejdžanom imaju dugu istoriju. Korektiv je pronašao izveštaje o njegovim susretima sa tamošnjim bezbednosnim zvaničnicima još dok je vodio BND, a zatim i posle penzionisanja. Prema istom istraživanju, 2025. potvrđen je kao član uprave Nemačko-azerbejdžanskog foruma. Ti podaci objašnjavaju postojanje mreže kontakata, mada ne i nužno da je preko nje prenosio državne tajne.

Drugi privlačan, ali još nerazjašnjen trag vodi u Kinu. Rojters je 9. oktobra, pozivajući se na Špigl, izvestio o Haningovim dugogodišnjim vezama sa Vangom Đenđengom, bivšim kineskim general-majorom i poznavaocem Nemačke koji je službovao u kineskoj ambasadi u nekadašnjoj Istočnoj Nemačkoj. Haning je, prema tom izveštaju, više puta putovao u Kinu. Međutim, tužilaštvo nije javno objavilo koji je materijal eventualno predat tom kontaktu.

Šta odbrana priznaje, a šta osporava

Haningov advokat Leon Kruze kaže da njegov klijent jeste posedovao poverljiva dokumenta, ali odbacuje da je informacije iz njih prenosio na štetu Nemačke ili za novac. „Moj klijent se nepravedno progoni“, naveo je Kruze u saopštenju koje je preneo Velt.

Priznanje posedovanja dokumentacije ostavlja otvorenim ključna pitanja postupka: kako je pribavljena, kakav je bio njen stepen tajnosti, kome je bila dostupna i za šta je korišćena.

Saveznici procenjuju štetu, Berlin proverava nadzor

Rojters je 8. oktobra, pozivajući se na obaveštajne zvaničnike, izvestio da evropske službe pokušavaju da utvrde jesu li njihovi podaci kompromitovani i kakvi rizici iz toga proizlaze. Agencija je navela i medijske izveštaje da je među materijalima bilo informacija CIA. Taj detalj nije javno potvrđen kompletnim nalazom istrage, ali objašnjava međunarodnu zabrinutost: eventualno curenje partnerskih podataka može uticati na spremnost drugih službi da ih ubuduće dele sa BND-om.

Parlamentarno kontrolno telo Bundestaga naložilo je posebnu proveru okolnosti slučaja i mogućih strukturnih i organizacionih propusta. U objavi od 8. oktobra naglašava se potreba da se utvrdi kako su takvi propusti mogli nastati. Za institucije ostaje pitanje kako je navodno višegodišnje iznošenje materijala moglo proći neprimećeno, dok je dokumentacija na kraju otkrivena tokom istrage sasvim druge vrste kriminala.

Upozorenje zapisano tri godine ranije

Rizik privatnih poslova bivših obaveštajnih zvaničnika bio je predmet zvaničnog upozorenja još 10. maja 2023. U dokumentu Bundestaga 20/6775 parlamentarno kontrolno telo ocenilo je tadašnje propise kao nedovoljne i upozorilo da službeno stečena znanja mogu završiti kod autoritarnih režima ili kriminalnih organizacija. Tražilo je strožu prijavu takvih angažmana, postupak odobravanja i delotvornu proveru poštovanja obaveze čuvanja tajne posle prestanka službe.

Na konferenciji za novinare 7. oktobra 2026. predstavnik nemačke vlade upitan je zašto posle tog upozorenja nisu usledile tražene promene. Odgovorio je da to ne može da kaže jer ne zna i da bi morao da se upozna sa pitanjem. Tri godine ranije, u pomenutom parlamentarnom dokumentu, već je stajala rečenica: „Obaveza čije poštovanje niko ne proverava ostaje bez dejstva.“

Istraživanje za ovaj tekst realizovano je uz pomoć veštačke inteligencije*